Sve nebuloze današnje poljoprivrede sažete u pismu jednog stručnog poljoprivrednika koje je na iskustvo iz prošlog sustava nadogradio znanjem i suvremenom tehnologijom.
Bit će gladi zbog toga što se pogoduje različitim interesima podobnih, a ne stručnih.
Danas kada je cijena pšenice odletjela u nebo, kod nas se ona silira u silažu za energane.
Siromašni plaćaju na računu za struju tzv.zelenu energiju koja im je postala konkurent u prehrani jer im oduzima krušaricu. Duša me boli kada vidim tu devijaciju i sramotu. Od pšenice i kukuruza raditi gnoj za bioplinsko postrojenje.
U istočnoj Slavoniji dvije energane otkupljuju.žitarice za svoje potrebe:
Hektar ječma oko 13.000 kuna
Hektar pšenice oko 16.000 kuna
Logika je sasvim drugačija i u bivšoj “jugi” već je postojala ta tehnologija. Bioplinsko postrojenje naslanjalo se na farme svinja i peradi jer ono ima u svom izmetu puno ostataka hrane. Tako se koristio gnoj za proizvodnju plina za.potrebe farme i naselja.
EU je poticala radi zelene transformacije, ali isto kao i “juga” da se koristi gnoj i bio otpad iz kućanstva.
RH opet antuntunija, dala EU poticaje podobnima za ta postrojenja i uvela naknadu za zelenu energiju i sada oni imaju toliku naknadu da uzimaju pšenicu i kukuruz s polja direkt u fermentator.
Još su ti isti dobili i poticaj za pšenicu i kukuruz.
To je na toliko razina pogrešno da je za plakati.
